Navigation



Zimnica PONOS SVAKE DOMAĆICE

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sa progresom tehnologije konzerviranja i pasterizacije, industrijski konzervirana hrana je dostupna tokom cele godine, kao i sveže voće i povrće iz raznih delova sveta. Tako industrijski obrađeni proizvodi mogu se kupiti u najbližem marketu, tako da ih ne morate sami parviti. Ali u tom grmu se krije zec. Ovi proizvodi nemaju domaćinski šmek koji ima tegla zatvorena celofanom, sa etiketom na kojoj su napisani podaci i koja nas podseća na trud uložen prilikom pripremanja zimnice. Može li nešto da bude ukusnije od ajvara spremljenog po receptu majke ili bake, a koje sada pripremate svojoj deci i unucima.
Danas ima dosta izgubljenih dodirnih tačaka sa našim precima i ne rešava se svaka domaćica da iznenadi svoje najbliže pripremanjem zimnice. Ali ukoliko se ipak odlučite za takvo nešto, u ovom izdanju sigurno ćete naći nešto ćime ćete prijatno iznenaditi vaše najbliže, a i goste.
Konzerviranje proizvoda je ipak veština koja se stiče dugogodišnjim vođenjem domaćinstva, tako da ćete na sledećim stranicama samo naći dopunu onoga što već sigurno znate.

DOBRO JE ZNATI
Ukoliko spremate novi recept, prvi put spremajte male količine.
Ako vam se dopadne, uvek možete da pripremite još.
• Zimnicu čuvajte na tamnom, suvom i hladnom mestu.
• Konzervansi su hemijska sred­stva koja sprečavaju kvarenje hrane, ali i tu morate biti obazrivi, jer nisu ni bezopasni po čovekovo zdravlje (na primer salicil), pa zato vodite računa o dozi koju stavljate.
• Kašika za mešanje bi trebalo da bude drvena ili plastična.
• Koristite plastični ili metalni levak koji ne rđa.
• Dobro je da na tegle ili bočice stavite nalepnice sa sadržajem, količlinom i datumom pripreme.
• Začini imaju jako konzervansno dejstvo. Najbolje je da ih upotrebljavate nemlevene ili neisitnjene.
• Za pripremu turšije najbolji je hrapavi krastavac.
• Za konzerviranje najbolji je sitniji paradajz.
• Alkohol čuva voće od kvarenja. Žestoka pića odlično čuvaju sveže voće, dok se vino, budući da ne sadrži dovoljno alkohola, koristi samo kao začin za zimnicu.
• Da bi se zamrzlo meko voće potrebno je 7 sati, a da se odmrzne 3; tvrdom voću potrebno je 8 sati da se zamrzne, a 4 da se odmrzne. Meso za pečenje se zamrzne za 10 sati, a odmrzne za 5 sati. Pile se zamrzne za 12 sati, a odmrzne za 6 sati. Sir se zamrzne za 12 sati, a odmrzne za 7 sati.

ZLATNA PRAVILA
USPEŠNE ZIMNICE

a) Koristite samo zrelo, zdravo, čvrsto i kvalitetno povrće.
b) Posuđe i plodovi moraju da budu temeljno oprani.
v) Tegle i bočice pre upotrebe treba sterilisati ( prvo oprati toplom vodom i sapunicom, potom isprati hladnom vodom, iscediti, staviti u rernu i ostaviti 10 minuta na temperaturi od 100 stepeni)
g) Povrće kuvajte u neoštećenom emajliranom posuđu ili u metalnom posuđu koje ne rđa.
d) Sve čepove i poklopce pre upotrebe stavite u uzavrelu vodu.
đ) Pre nego započnete pripreme zimnice, pregledajte staklene tegle, jer je i najmanja pukotina dovoljna da tegla pukne kada se u nju stavi vreli sadržaj.
e) Za pripremu zimnice koristite samo jodiranu so.


VOĆE
• Izaberite i rasporedite plodove. Najbolje iskoristite za pripremu kompota, ostalo za marme­lade, sokove i dr.
• Voće treba da bude zrelo, ali ne i prezrelo budući da takvo ne sadrži pektin koji pomaže pri konzerviranju.
• Najbolje je voće očistiti neposredno pre pripreme, zato što pod dejstvom kiselosti tamni i gubi deo vitamina.
• Voće kuvajte u emajliranom posuđu ili posuđu od čelika koje ne rđa, a nikako u metalnom posuđu.
• Za voće je najbitnije da ne izgubi kvalitet, ukus i boju zbog dugog kuvanja, pa upotrebljavajte propisane količine šećera.

KOMPOTI
Kompoti se proizvode od voća dobijenim kuvanjem u šećernom sirupu. Voće za kompot mora da bude zrelo, čvrsto i zdravo. Sitniji plodovi se ostavlaju celi, a krupniji se seku na pola ili na kriške. Najčešće se oprano i očišćeno voće ređa u tegle, preliva šećernim sirupom, zatvaraju se tegle i sterilišu.
Savet: Svako voće možete umesto šećernim sirupom preliti zagrejanim medom. Med će na ovakav način postati najlepši žele.

DŽEM
Za pripremu džemova koriste se najkvalitetniji plodovi. Džem se od marmelade razlikuje po tome što sadrži cele i nesečene plodove. Opšte pravilo prilikom pripremanja džema je da voće kuvate sa šećerom dok ne pusti sok.
Ukoliko u receptu nije drugačije navedeno, na 1 kg voća stavite 1,5 kg šećera. Kada uzavri, kuvajte smesu još 15-20 minuta uz stalno mešanje. Ostavite da se džem ohladi, pa stavite u tegle.

SLATKO
Slatko je proizvod voća i velike količine šećera. Obično se na 1 kg voća stavlja 1,25 kg šećera. Prilikom kuvanja slatkog prvo se kuva šećerni sirup- na 1 kg šećera 1,5- 2 čaše vode. Voće se dodaje u sirup kada je mnogo gust.
Slatko se kuva na jakoj vatri, kako bi se sačuvala boja i oblik voća.
Slatko se kuva bez mešanja, a sud se povremeno protrese.

KONZERVIRANJE VOĆA - opšti principi
Sterilisanje je tehnološki proces pri kojem toplina uništava enzime i mikroorganizme. Voće se obično steriliše na temperaturi od 100 stepeni. Zbog otpornosti na mikroorganizme, sterilisanje se vrši 3-4 puta. U kućnim uslovima nikada ne može da se dostigne apsolutna sterilizacija, ali je i delimična efikasna i korisna jer ne utiče na kvalitet proizvoda. Sterilizacija se postiže kuvanjem.
Pasterizacija je delimična sterilizacija prilikom koje se zagrevanje vrši na temperaturi 65-90 stepeni. Naročito je pogodna za konerviranje voćnih sokova.
Blanširanje je kratkotrajno pripremanje voća u uzavreloj vodi (zbog lakšeg ljuštenja) ili u uzavrelom šećernom sirupu ( zbog omekšavanja, kada se još uvek toplo voće ređa u tegle).
Šećerni sirup se priprema kuvanjem šećera i vode i to u sledećim odnosima: redak sirup - 2 šolje šećera i 6 šolja vode (1:3), srednje gust sirup (1:2) i gust sirup (1:1).
Sirup se može koristiti i topao i hladan.

ZAMRZAVANJE
Omogućavanje da povrće i u proleće i leti bude zamrznuto je uspešan način konzerviranja. U pravilno pripremljeno i spakovano povrće, koje se čuva u zamrzivaču, ostaje visok procenat biološke vrednosti. Takvo povrće zadržava prvobitan izgled, boju, aromu i ukus, a upoređujući sa termički tretiranim načinom konzerviranja, u velikom procentu čuva vitamine C i B1.
Ustanovljeno je da neki oblici teško svarljivog povrća zamrzavanjem postaju mnogo prihvatljiviji za organe za varenje ( crveni kupus, kelj, pečurke..)
Za zamrzavanje je bitno da se odabere povrće sa visokim kvalitetom i sveže, kako bi se skladištio u zamrzivaču. Ne može se od nekvalitetnog, uvelog povrća očekivati kvalitet jer je od početka izgubilo dosta zaštitnih sastojaka.
Pripremne radnje pre zamrzavanja, kao što su čišćenje, pranje, blanširanje, prosušivanje i pakovanje po obrocima, treba da se odvijaju brzo kako bi se sačuvao sastav. Zato, za jednokratnu upotrebu treba da se pakuje određena količina povrća.
Nezavisno od toga koja vrsta povrća se zamrzava, postupak je sličan:
Blanširanje je stavljanje opranog povrća u vodu koja vri da odstoji najviše 2-4 minuta. Nakon vađenja iz vrele vode, povrće se odmah stavlja u hladnu vodu na kratko vreme. Ovo se najbolje postiže ako se pripremljeno povrće stavi u rešetkastu cediljku u vodu koja vri, potom se vadi i propere hladnom vodom. Na ovaj način se skraćuje proces uzaviranja, ceđenja i rashlađivanja povrća.
Nakon što povrće properemo hladnom vodom, rasporedimo na suvo platno da upije vlagu, a potom pakujemo u najlon kese vodeći pritom računa da se istisne vazduh.
Blanširanje ima za cilj da se unište neke materije koje i na niskoj temperaturi dovode do promena u hrani.
Najbolje je da se na svakom paketiću zalepi etiketa sa natpisom koja vrsta povrća je spakovana, sa datumom i količinom.
Neke vrste povrća, kao što je zelena salata, luk, krastavac i drugi, nisu pogodni za zamrzavanje, a povrće koje se može na pijaci naći tokom cele zime, nema potrebe da se zamrzava. Takvi su praziluk, ren, šargarepa, cvekla, kupus, celer, paštrnak i sl.




Copyright © 2002-2008, MedFOCUS production.