Navigation



Francuska kuhinja

 

 

 

 

 

 

 

U francuskim jelima retko kad ima masti, svinjske ili druge, a nikada u njima nema zaprške. Jela se zamašćuju puterom ili uljem, a i to se skida sa jela ako je masnoća prevelika, tako da kada ustanete od stola ne morate na spavanje već možete trčati ili igrati. Druga karakteristika francuske kuhinje jeste u raznovrsnosti jela. Francuska kuhinja je veoma raznovrsna. Možda i zbog toga što je Francuska i geografski, vrlo šarolika. Ima jug kojeg odlikuje blaga sredozemna klima, bilje i more, ima žitorodne ravnice, brežuljke prekrivene vinogradima i voćnjacima, šume pune divljači, a na severu Francuske su veliki pašnjaci zahvaljujući kojima su mleko i sirevi iz tih krajeva vrhunskog kvaliteta. Od Atlantskog okeana do Mediterana, od Alpa i Pirineja do plodnih reka i ravnica - Francuska ima sve!

KROZ ISTORIJU...
Francuzima imamo puno toga da zahvalimo kada je reč o gastronomiji.
Još kod Gala, predaka francuza, dobra hrana je bila neodvojivi deo društvenog života. Kada je Julije Cezar osvojio Galiju, naglo je porasla potražnja za jelima iz današnje severne Francuske, naročito za raznim vrstama sireva. U srednjem veku se francuska kuhinja malo razlikovala od ostalih u Evropi ali se zato krenulo sa vinogradarstvom koje se prenosilo sa kolena na koleno i već tada Francuska postaje poznata po vinima. Tek pojavom renesanse, kada u Evropu stižu nove namirnice: pasulj, krompir, kukuruz, počinje da se menja i francuska kuhinja. Kažu da je tada ćuretina konačno zamenila popularno meso od paunova i labudova, a to je vreme i kada počinju da se koriste viljuške. Uvode se pojmovi gurmanstvo i gastronomija koje bi trebalo da opišu uživanje u dobroj hrani.
Još je Fransoa I, 1520. godine, neverovatnom gozbom na sred bojnog polja, zadivio engleskog kralja Henrija VIII, s kojim je stupio u savez protiv svetog rimskog cara Karla V. I Napoleon se kasnije često hranom dodvoravao političarima. Čak je jednom prilikom posle uspešnih pregovora dvorske kuvare pohvalio je rečima: "Gospodo, čestitam! Upravo ste spasili Francusku!"
Francuska kuhinja je doživela je svoj vrhunac u vreme vladavine Luja XIV u 17. veku, kada su raskošna jela postala sredstvo da se uveliča vladar. Dvor je prvi uveo pravila ponašanja za stolom. Katarini Mediči, sa svitom italijanskih kuvara, možemo zahvaliti za udobne stolice umesto dotadašnjih drvenih klupa.
Samo nekoliko godina pre velike revolucije, francuski kuvar Bovije u Parizu otvara prvi restoran nazvan "BUJON", u kome su gosti mogli da sede za malim stolovima prekrivenim stolnjacima. Čak su i prvi priručnici od koji su nastali prvi kuvari nastali u Francuskoj.
Šarl V je naterao čuvenog kuvara tog vremena Tirela da napiše knjigu o spremanju jela. Tako je 1490. prvi put objavljen kuvar pod nazivom Viandier.
Za vreme vladavine Filipa II, u 18. veku, nastao je majonez, a čuvena je i izreka njegovog savremenika: "Smatram da je otkriće novog jela važnije od nove zvezde!"

FRANCUSKA
KUHINJA DANAS

Smisao za pripremanje dobre hrane kod Francuza je očigledno prirodna. Jednostavni ljudi koji nazive jela izgovaraju sa posebnim čarom. Sa takvim načinom vrednovanja Francuzi su razvili rafiniran ukus za pripremu raznih specijaliteta. Ishrana kod Francuza ne predstavlja puko konzumiranje hrane, već i vreme za druženje i relaksaciju. Ručak se najčešće sastoji od tri, a neretko i od četiri jela: predjelo, glavno jelo, sirevi i desert. Renome francuske kuhinje je zasnovano na velikom broju sireva, prerađevina od mesa, šampanjcu, konjaku, vinu i dr. Za vreme jela pije se vino koje ima status prehrambenog proizvoda. Danas ne postoji francuski vinar koji će Vam predložiti određeno vino a da se ne posavetuje uz koje jelo ono najviše odgovara.

SUPE
Svaki tradicionalni meni započinje sa supom. Supa je za jelo isto što i lepo predvorje za kuću. Najpoznatije francuske supe su supa od luka, supa od pasulja, kremasta supa od tikvica i poznata avinjonska supa.

SIREVI
Francuska je zemlja koja proizvodi više od 370 vrsta sireva. Svaka vrsta sira odiše regionom u kojem je nastao i rezultat je posebne klime, vegetacije, faune i tradicionalnog načina pripreme. Razume se da za vreme obroka sira ne sme da nedostaje.

KROASAN

Kroasan, što u prevodu znači polumesec, omiljeno je pecivo kod Francuza a potiče, verovali ili ne, iz Mađarske.
Reč kroasan zasigurno je naša adaptacija francuskog croissant. Starofrancusko croissant, opet, ekvivalent je latinskog croscons, 'vreme kada mesec raste', pa onda 'oblik meseca u prvoj i poslednjoj meni', te 'predmet takvog oblika'. Međutim, sam naziv peciva zapravo je prevod nemačkog Hörnchen, 'roščić' imena koje su Bečani dali ovom pecivu, prvi put ispečenom 1689. u slavu prestanka turske opsade Beča. Oblik peciva, kako se može naslutiti, kao predložak ima islamski simbol polumeseca.

SENF
Još za vreme Karla Velikog znalo se za pripremu senfa, i ubrzo se proširilo po celoj Francuskoj. U to vreme, oko 1300. godine, u Parizu je radilo 10 proizvođača senfa, a 1650. čak 600 njih.
Senf se smatra univerzalnim začinom, tako da se rangira visoko a posebno je dobar u prelivima za salate, meso i ribu.

VINO
U francuskim vinima se ogledaju mnoge karakteristike regiona iz kojih potiču: zemljišna struktura i njen sastav, položaj i nagibi vinograda, broj sunčevih dana, količina mraza i vetra.
Vino govori o čoveku koji ga proizvodi, tako odslikava njegov karakter, kulturno i istorijsko nasleđe, njegovu filozofiju i etiku. Najpoznatiji vinski regioni u Francuskoj su Bordo, Božole, Kot di Ron i Provansa.

ŠAMPANJAC
Šampanjac je zaštitno ime za prirodno penušavo vino, koje se proizvodi od grožđa po posebnom postupku. Svaka proslava je nezamisliva bez šampanjca. Otvaranje ovakve boce predstavlja proslavu samu po sebi. Postoje mnogo prilika koje upotpunjuje ukus šampanjca. Ukus može biti lagan, cvetan, jednostavan ili kompleksan. Šampanjac može da se služi kao aperitiv uz glavna jela ili sa desertima. Prikladan je za svaku priliku, samo treba da bude izabran onaj pravi.

KONJAK
Konjak je alkoholno piće koji se dobija dvostrukom destilacijom vina proizvedenog u istoimenoj oblasti u Francuskoj. Proizvodnja konjaka započela je u 17. veku, a samo ime se prvi put pojavljuje 1783. godine. Karakteristična aroma konjaka se postiže čuvanjem u dubovim buradima. Konjak star do 5 godina je svetao sa ukusom vanile, konjak star između 5-10 godina ima potamnelu boju i intenzivan ukus. Stariji od 30 godina ima povećan procenat alkohola, a posle 50 godina ima 40% alkohola i može da se koristi kao petrolej. No, koncentracija alkohola se može korigovati pomoću destilovane vode.
I pored toga sto ste pročitali ipak je Francusku kuhinju najbolje da sami upoznati i utoliko više da je degustirate.




Copyright © 2002-2008, MedFOCUS production.