Menu
Menu
“Hrana i Vino” je televizijska serija pokrenuta 25.11.2002 godine u Skoplju, u Makedoniji (Severnoj Makedoniji) na makedonskom jeziku. Pokrenulo je preduzeće “Med Fokus produkcija” u vlasništvu osnivača, autora, producenta i režisera Voje Živojnovića. Tema serije je kulinarstvo. Osnovna ideja ove serije je predstaviti gledaocima svakog radnog dana po jedno predjelo, glavno jelo i desert. Dužina trajanja jedne emisije je 25 minuta. Prvo emitovanje ove TV serije desilo se na “Kanal 5”, nacionalnoj televiziji u Skoplju, a ubrzo su je preuzele i sve lokalne televizije u Severnoj Makedoniji (oko 15), koje su je emitovale sa 7 dana zakašnjenja. Koncept emisije, od samog početka snimanja, pridržavao se odredaba svih evropskih zakona o radidifuziji, pre donošenja istog zakona u Makedoniji. To je značilo da su reklamne poruke smeštene u blokove reklama na početku i pri kraju emisije, a u toku pripreme recepata nije bilo nikakvog “produkt plejsmenta”, odnosno nikakvog reklamiranja. Emisija nema voditelja, recepte pripremaju profesionalni kuvari, a postupak objašnjava spiker. Ovakav pristup omogućio je gledaocu da postupak pravljenja jela vidi od početka do kraja do najsitnijih, pa čak i banalnih detalja, tako da su i oni nevešti ili početnici u kuvanju mogli da pripreme to jelo.
Serija je doživela nezapamćenu popularnost i podigla rejting celokupne televizije za jedan celi indeksni poen. Na početku su gledaoci recepte zapisivali, pa je bilo slučajeva da su komšinice zajedno gledale, kako bi stigle da zapišu celi recept. Usljed enormnog broja telefonskih poziva, kako gledaoci ne mogu da stignu da zapišu recept, moralo se odstupiti od određenih televizijskih pravila u pogledu dužine trajanja kadrova. Ni to nije pomoglo, ekipa Med Fokus produkcije je bila prinuđena da tekstove iz serije u oktobru 2003 ustupi dnevnim novinama “Nova Makedonija”. To je ubrzo dovelo do toga da su te novine postale najprodavanije dnevne novine u to vreme u Makedoniji.
Krajem januara 2004 godine Med Fokus produkcija donosi odluku o osnivanju sopstvenog časopisa sa imenom serije “Hrana i Vino”. Istovremeno produkcija pokreće postupak zaštite žiga u Makedoniji, jer su se pojavili divlji prodavci koji su išli po kućama i prodavali šerpe, predstavljajući se da su iz “Hrane i Vina”. Kako ni jedna štamparija u to vreme nije htela da da adekvatnu ponudu za štampanje, a da maloprodajna cena bude oko 30 denara (1/2 Eura), ekipa donosi odluku da prvi broj štampaju na crno-beloj hartiji, a samo omot da bude u boji na sjajnoj hartiji. Za takvu odluku doprinela je i činjenica da niko nije znao, niti mogao da predpostavi u kolikom tiražu treba da se štampa časopis. U to vreme najprodavaniji je bio politički nedeljnik “Fokus” koji se u zavisnosti od teme, štampao u tiražu od 5-7000 primeraka. Ne shvatajući koliku u stvari popularnost ima serija, produkcija donosi odluku da štampa prvi broj u tiražu od 15.000 primeraka, kako se nebi “obrukali” . Tokom celog februara 2004 godine u emisiji na televiziji je objavljivano da će prvi broj časopisa “Hrana i Vino” izaći 01. marta. I časopis je stvarno izašao 01.marta i bio je celokupan tiraž rasprodat do 09:00 sati istoga dana. Suočeni sa enormnim
brojem telefonskih poziva, ekipa je bila prinuđena da objavi na televiziji da će ponovo štampati časopis i da će o ponovnom izlasku obavestiti gledaoce. Tako se ekipa ponovo našla u dilemi koliko da doštampa? Odlučili su da “rizikuju” i da odštampaju još 10.000 primeraka… I taj tiraž je bio rasprodat do 09:00 ujutro na dan kad je izašao.
Kako se vest o potražnji proširila, stigla je i do vlasnika štamparija u Makedoniji. Sad su svi hteli da štampaju “Hrana i vino” u boji i svi su davali adekvatne ponude. Tako da je štampanje drugog broja povereno štampariji “Grafički centar” iz Skoplja. Pošto je vlasnik štamparije samo načuo da se časopis dobro prodaje i nije imao pojma o kolikom tiražu se radi, na pitanje koliko da štampaju drugi broj, usledio je odgovor: 42.000! Oko 30 sekuindi je sledio muk i zaprepaštenje. Naravno ni to nije bilo dovoljno i tiraž je rastao do osmog broja, odnosno do oktobra 2004 godine kada je odštampano 70.000 primeraka, a ostalo neprodato samo 2%. Ni to nije pravi pokazatelj potencijala prodaje, jer se sve do 10% remintende smatra da tržište nije dobro pokriveno. Kolika je bila popularnost časopisa, možda najbolje govori podatak da je malo mesto u centralnoj Makedoniji “Lozovo”, koje broji 74 kuće, kupovalo 74 časopisa koji nikad nisu bili izloženi za prodaju, jer je svaki primerak bio unapred prodat.
Kako je koncept serije omogućavao da se serija emituje na bilo kom jeziku, 2006 godine je došlo do saradnje “Med Fokus produkcije” sa “Škorpion produkcijom” iz Novog Sada u R.Srbiji. Oni su radili prevođenje sa makedonskog jezika na srpski, sinhronizaciju i grafičku obradu. Sa emitovanjem serije “Hrana i Vino” na srpskom jeziku počelo se 01. aprila 2006 godine na tadašnjoj Beogradskoj televiziji “ART” i na oko 50 što lokalnih, što regionalnih televizija u Srbiji. U Crnoj Gori je seriju emitovala podgorička televizija sa nacionalnom koncesijom “MBC” i par lokalnih televizija, a u Bosni i Hercegovini serija se emitovala na nacionalnoj televiziji “RTRS” i isto tako par lokalnih televizija. Izlazak časopisa na srpskom jeziku, koji bi istovremeno trebalo da se pojavi u sve tri države, bio je predviđen za 01. novembar 2006 godine.
Serija doživljava, kao u Makedoniji, nenormalnu popularnost. Kolika je bila ta gledanost najbolje pokazuje podatak da je na “RTRS”-u ostvarila šer 32. Dok je, sporedbe radi, legendarna poseta Vladimira Putina Srbiji 16.oktobra 2014 na RTS-u, ostvarila šer 26!
Popularnost serije na srpskom govornom području, isto kao i u Makedoniji, doprinela je nenormalnoj prodaji časopisa, tako da je četvrti broj časopisa odštampan u 600.000 primeraka što je Balkanski rekord. Koliko je to, govori podatak da se u to vreme “Čikago Tribun” štampao u 550.000 primeraka. Na početku izlaženja časopisa, 01. novembra 2006 ponovo nije bio pogođen potreban tiraž, jer se počelo sa 300.000 primeraka, što ni blizu nije bilo dovoljno. Pa se doštampavalo, pa su se menjale štamparije, pa se na kraju došlo do toga da se časopis morao predavati na štampanje 15-og u mesecu, da bi mogao da se pojavi u maloprodaji 01-og narednog meseca. Interesantne su bili situacije u Bosni i Hercegovini, gde je tamošnja policija došla na vrata kuće vlasniku distributerske kuće u 22:00 naveče. Tada je policajac iznenađenom čoveku rekao: “Ja se bez časopisa ne smijem vratiti kući, pa ti vidi šta ćeš!” Pa, pošto je stalno nedostajalo časopisa na tržištu, na kioscima su iznad otvora lepili natpise “NEMAMO HRANA I
VINO”. Pri vladi Republike Srpske postojalo je “Odeljenje za pritužbe građana”, odakle su se javili telefonom da pitaju distributera “Zašto nema Hrane i vina?” i još niz drugih sličnih situacija.
Po istom receptu i sa istim efektom “Hrana i Vino” se emitovala u Sloveniji na slovenačkom jeziku, u Albaniji i na Kosovu na albanskom jeziku i u Hrvatskoj na hrvatskom jeziku. Snimanje serije trajalo je do marta 2016 godine i snimnjeno je preko 8500 recepata. Časopis u 2020 godini izlazi još samo u Hrvatskoj, jer se posljednja uključila u projekat.